(De)institucionalizacija u oblasti mentalnog zdravlja

Za razliku od rezidencijalnih institucija, one nude dnevni boravak sa rekreativnim aktivnostima, individualno i grupno psihoedukovanje, radnu terapiju i specijalističke preglede. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Ove kuće teže reintegraciji osoba sa problemima mentalnog zdravlja u zajednicu kroz rehabilitaciju na kraće periode, obično od tri meseca do godinu dana. Ali često se one pretvaraju u stalne domove. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Do nedavno, Integrativni rehabilitacioni centar za hronične psihijatrijske bolesnike bio je otvorenog tipa, što je korisnicima nudilo slobodu da izlaze i da se vraćaju. Ali ta praksa se promenila. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Zbog nedostatka porodične nege i mesta za život, ovaj centar se često pretvara u njihov dom godinama. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Sobe su potpuno prazne, sa samo jednim ili dva kreveta, a neki su čak i bolnički kreveti, što ne ostavlja utisak doma već kao prostor za tretman. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Problem pretvaranja privremenog smeštaja u dugoročni ili trajni prisutan je i u Integrativnom rehabilitacionom centru za hronične psihijatrijske bolesnike. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

U celom sistemu zaštite mentalnog zdravlja na Kosovu, Specijalni institut u Štimlju ostaje jedina institucija zatvorenog tipa, gde se korisnici leče u izolaciji i na duži vremenski period, bez cilja da se reintegrišu u zajednicu. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Pravila Specijalnog instituta u Štimlju ne dozvoljavaju korisnicima izlazak van. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Korisnici žive u izolovanom okruženju, gde su mogućnosti za nezavisnost, svakodnevne aktivnosti i integraciju u zajednicu i dalje veoma ograničene. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0

Proces deinstitucionalizacije je imao za cilj postepeni povratak u zajednicu, ali su se ovi centri pretvorili u trajno sklonište. Fotografija: Gentiana Ahmeti / K2.0