Za mnoge devojke, stvaranje sopstvenih prostora i pokazivanje prisutnosti zahteva suprotstavljanje postojećim strukturama moći.

Javni prostori često su dizajnirani s određenim pretpostavkama o tome ko ih koristi, što može nenamerno marginalizovati devojke.

Kako sazrevamo iz devojčica u žene, naši odnosi sa javnim prostorima oslikavaju društvena očekivanja i pružaju priliku da iznova ispričamo svoje priče.