To iskustvo je trebalo nekako transformisati i iscrpeti da se ne napravi samo jedan aktivistički film.

Njih je maltretirao, ne neprijatelj, nego neko koga su smatrali svojim i gde su pokušali naći spas.

Na sreću, struktura je toliko šarena da mislim da se Vojvodina sama čuva.

Iako je to muško iskustvo imao sam potrebu da ga ispričam kroz ženski karakter, zato što su žene uvek nekako periferni likovi rata.